Učenje o životu

Sadržaj:

1. Sva religija je od života, a život religije je da se čini ono što je dobro (1-8)

2. Niko ne može (sam) od sebe da čini dobro koje je zaista dobro (9-17)

3. U meri u kojoj čovek izbegava zla kao grehe, u istoj meri čini dobra, ne od sebe (samog), nego od Gospoda (18-31)

4. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri voli istine (32-41)

5. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri ima veru i jeste duhovan (42-52)

6. Dekalog uči koja zla su gresi (53-61)

7. Ubistva, preljube, krađe, lažna svedočenja... jesu zla koja treba izbegavati kao grehe (62-66)

8. U meri u kojoj neko izbegava ubistva... u istoj meri ima ljubav prema bližnjem (67-73)

9. U meri u kojoj neko izbegava preljube... u istoj meri voli čestitost (74-79)

10. U razmeri u kojoj neko izbegava krađe... u istoj razmeri voli iskrenost (80-86)

11. U meri u kojoj neko izbegava lažna svedočenja... u istoj meri voli istinu (87-91)

12. Niko ne može da izbegava zla kao grehe tako da iznutra oseća odbojnost prema njima, osim preko sredstava za borbu protiv njih (92-100)

13. Čovek treba da izbegava zla kao grehe i bori se protiv njih kao od sebe (101-107)

14. Ako neko izbegava zla iz bilo kog drugog razloga osim što su gresi, on ih ne izbegava, nego ih samo sprečava da se pojave pred svetom (108-114)

53. Dekalog uči koja zla su gresi.

Koja od nacija širom sveta nema svest o tome da je zlo krasti, činiti preljubu, ubiti i lažno svedočiti? Kad ljudi ne bi bili ovoga svesni i kad se ne bi putem zakona štitili od činjenja takvih zala, ona bih ih potpuno obuzela: jer bez takvih zakona zajednica, društvo i kraljevstvo bi nestali. Ko može da zamisli da je Izraelitska nacija bila toliko nerazboritija od drugih da ne zna da su to zla? Neko bi se stoga zapitao zašto su ti zakoni (zapovesti), koji su poznati širom sveta, bili objavljeni na planiti Sinaj, od strane samog Jehove, uz tako veliko čudo. Ali slušajte: oni su bili objavljeni uz toliko čudo da bi ljudi znali da ti zakoni nisu samo moralni i građanski, nego takođe i duhovni zakoni. I da delovati suprotno njima nije samo činiti zlo bližnjem ili zajednici, nego i činiti greh protiv Boga. Iz tog razloga ovi su zakoni, objavljeni na planini Sinaj od samog Jehove, načinjeni zakonima religije; jer očigledno je da šta god Jehova Bog zapoveda, zapoveda da bi to bilo od religije i da ga treba činiti Njega radi i radi čoveka, da bi mogao da bude spasen.

32. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u toj meri voli istine

Postoje dva univerzalna pravila koja proizlaze od Gospoda: Božansko dobro i Božanska istina. Božansko dobro je od njegove Božanske ljubavi, a Božanska istina je od njegove Božanske mudrosti. U Gospodu ovo dvoje je jedno i zbog toga od njega proizlaze kao jedno, ali nisu primani kao jedno od anđela na nebu i ljudi na zemlji. Postoje i anđeli i ljudi koji primaju više od Božanske istine nego od Božanskog dobra; I postoje drugi koji primaju više od Božanskog dobra nego od Božanske istine. Zato se u nebu razlikuju dva posebna carstva, gde se jedno zove nebeskim carstvom, a drugo duhovnim carstvom. Neba koja primaju više od Božanske ljubavi sačinjavaju nebesko carstvo, a ona koja primaju više od Božanske istine sačinjavaju duhovno carstvo. (U vezi sa ovim carstvima na koja su neba podeljena, pogledajte Nebo i pakao, n. 20-28). Ali anđeli svih neba i dalje su u mudrosti i inteligenciji srazmerno stepenu u kome dobro u njima čini jedno sa istinom. Dobro koje ne čini jedno sa istinom za njih nije dobro; a s druge strane istina koja ne čini jedno sa dobrom za njih nije istina. Iz ovoga vidimo da dobro sjedinjeno sa istinom sačinjava ljubav i mudrost u anđelu i čoveku; kao što je anđeo anđeo, a čovek čovek, od ljubavi i mudrosti u njemu, evidentno je da dobro sjedinjeno sa istinom čini da anđeo bude anđeo neba, a čovek da bude čovek crkve.