Вуча конопца
Некада је постојала мала скијашка планина близу Ворена, у Пенсилванији, звана „Бакалунс“. Први пут када сам био на скијама (осим у дворишту) било је у Бакалунсу. Постојала је вуча конопца која би вас одвела до врха зечје падине. Ухватили бисте се и попели бисте се -- без проблема, осим ако нисте изгубили равнотежу или је то учинила особа испред вас.
Вуча конопца је добра метафора за духовни живот. Конопац је ту, трчи, спреман да повуче. Постоји стални ток љубави и мудрости, од Господа, који трчи низ планину до дна, окреће се, нуди рукохвате и трчи назад уз планину ка спајању са Њим. Ако се ухватимо, повући ће нас нагоре. Ако се не ухватимо, оно наставља да трчи, спремно за нашу следећу духовну одлуку. Док се ми бацамо унаоколо.
Да ли постоји нека библијска основа за ову метафору? Да:
„Јехова ми се јави издалека говорећи: Љубављу вечном те љубим, зато сам те милосрђем привукао.“ (Jeremija 31:3)
"И рука моја нађе, као гнездо, ствари народа; и као што се скупљају напуштена јаја, тако сам сакупио сву земљу; и ниједан није одлетео на крилу, нити је отворио уста, нити је цвркутао.“ (Izaija 10:14)
"А ја, ако будем подигнут са земље, све ћу привући к себи.“ (Jovan 12:32)
"А видевши јак ветар, уплаши се и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! А Исус одмах пружи руку, ухвати га и рече му: Маловерни, зашто си посумњао?Jevanðelje po Mateju 14:30-31)
И када Исуса распињу са два разбојника, један „хвата конопац за куку“, а други не:
„А један од злочинаца који висише поред њега хули на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас. А други, одговарајући, прекори га говорећи: Зар се не бојиш Бога, зато што си и ти у истом суду? И ми праведно, јер примамо оно што смо заслужили за оно што смо учинили, али овај човек није учинио ништа зло. И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када дођеш у своје царство. А Исус му рече: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.“ (Luka 23:39-43).
И коначно, ево одломка из „Праве хришћанске религије“:
„У ствари, постоји нека врста поља које стално извире из Господа, које све вуче ка небу. Испуњава цео духовни свет и цео физички свет. То је као јака струја у океану која тајно носи бродове. Сви људи који верују у Господа и живе по Његовим заповестима улазе у то поље или струју и уздижу се. Они који не верују, међутим, нису спремни да уђу у њу.“ (Istinska Hrišćanska Religija 652)
