Колико имамо слободе у нашем духовном препороду?
Укратко: Много. На крају крајева, ми одлучујемо.
Моћ деловања је помало као снага у електричном колу. Долази од Господа и то је снага која је створила све, укључујући и моћ деловања коју имају сва жива бића. Прикључени смо на њу, тако да можемо да РАДИМО ствари.
Шта одређује ШТА радимо са моћи којом смо повезани? Имамо две „способности“: нашу вољу и наше разумевање. Оне раде заједно. Обе су занимљиве мешавине.
Ове две способности можете видети код животиња. Нешто од њихове воље – оно што желе, воле и намеравају – је инстинктивно. Уграђено је у њих. И донекле се може обликовати или тренирати. Ствари које воле могу се променити, барем донекле, код виших животиња. Њихово разумевање такође расте, од знања заснованог на инстинктивном, до залихе наученог знања. Пси развијају љубав према својим људима и уче речи за „колачић“, „шетња“, „ауто“, „седи“ итд.
Код људи постоји дискретан скок у овим способностима. Имамо духовни живот испреплетен са нашим физичким животом. Укључени смо у коло „духовне моћи“. Имамо бесмртне душе. Коначни смо, али смо створени по лику и подобију Божјем.
Изазов је у томе што са духовном моћи долази и духовна одговорност. Када се родимо, свако од нас има своју „личност“, јединствену мешавину воље и разумевања – ствари које волимо и ствари које разумемо. Као новорођенчад, већина тих ствари је још увек мирна, потенцијална, неразвијена. Али волимо своје мајке и очеве, и млеко, и топлину и сигурност, и разумемо како да дојимо и како да привучемо пажњу.
Затим, како одрастамо, учимо много ствари и наше љубави се обликују. Не треба толико дуго да се достигне „страшна двојка“, где је радити ствари „на свој начин“ уобичајена ствар.
Колико имамо слободе избора?
У новохришћанском учењу, наша слобода избора у обнови – процесу духовног поновног рођења и трансформације – је значајна... али увек упарена са Господњом моћи. Господ нас позива на покајање и нови начин живота, као што се види у Господњем позиву на покајање и веру у јеванђеље (Marka 1:15). Новохришћанске доктрине даље разјашњавају да, иако моћ истинског обнављања долази само од Господа, свака особа мора активно сарађивати кроз покајање, избегавајући зла као грехе и тежећи да живи по истини (Istinska Hrišćanska Religija 330, Božanska Promisao 148-151).
Господ пружа сва средства — истине, жеље за добром и духовну снагу — али ми имамо слободу да изаберемо да ли ћемо прихватити, одговорити и деловати. Треба да припремимо пут, поравнамо стазе и уклонимо препреке, али стварно чишћење, исцељење и оснаживање за духовни живот је Господње дело у нама (Luka 4:18-19, Nebeske Tajne 8388, 8393). Ово одражава примере када су се људи обраћали Господу за исцељење; њихова иницијатива је била неопходна, али само исцељење је долазило од Њега.
Регенерација је партнерство. Наша воља се испољава у слободном избору да се окренемо Господу, одупремо злу и живимо по истини, али трансформација нашег унутрашњег живота долази од Господа који делује у нама и са нама, само уз нашу добровољну сарадњу (Božanska Ljubav i Mudrost 114, Božanska Promisao 99). Чак и моћ да се покрене прекидач — да се отворе врата — долази од Господа.
Доносимо одлуку, додирнемо моћ, покренемо прекидач, и Господ улази. Али ми смо нестабилни. Неколико минута касније, наша себичност поново преузима контролу и затварамо врата. А онда нас нешто покреће ка бољем делу наше природе и поново их отварамо. Напред-назад, изнова и изнова. Постепено, временом, имамо дугорочну тенденцију ка добру или злу, и наша владајућа љубав постаје све учвршћенија. Али чак и ако тежимо ка злу, моћ да променимо наше животе је и даље ту, доступна нам је ако је посегнемо.
„Ево, стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“ Otkrivenju 3:20.
