328. Jer on se zaklao (jer je on bio zaklan), i iskupio si nas Bogu krvlju svojom. Da ovo označava odvajanje svih od Božanskog, i povezivanje sa Božanskim kroz priznavanje Njega, i primanje Božanske istine od Njega, vidi se iz značenja biti zaklan, kada se kaže za Gospoda, što označava odvajanje svih od Božanskog, jer biti zaklan u Reči označava duhovno zaklan, to jest, nestati zbog zala i obmana, kao što se može videti gore, br. 315; i pošto Gospod nije kod njih, jer je osporen, stoga kao da je zaklan, kada se kaže o Gospodu, označava ne biti priznat (kao gore, br. 315), kao i biti porican; a kada se Gospod poriče, On kao da je zaklan kod njih, i oni su stoga odvojeni od Božanskog. Jer oni koji poriču Gospoda, odvajaju se sasvim od Božanskog, jer On je Bog svemira, i On je jedan s Ocem, i Otac je u Njemu, i On je u Ocu, i niko ne dolazi Ocu osim kroz Njega, kao što to On Sam uči; stoga oni u crkvi koji ne priznaju Njegovo Božansko, sasvm su odvojeni od Božanskog, a još više oni koji Ga poriču u srcu.
2. Odricati se ovde označava, da je On u njima zaklan. To je isto označeno u unutrašnjem smislu Reči time što su Gospoda razapeli, (kao što se može videti gore, br. 83, 195); jer su Jevreji, kod kojih je tada bila crkva, poricali da je On Hristos, i stoga su se odvojiti od Božanskog, pa su Ga stoga usmrtili, ili razapeli. I danas to čine oni koji osporavaju Njegovo Božansko; otuda je uobičajena primedba besednika, da oni koji vode zao život, i koji ga svetogrde, da Ga u sebi razapinju. Stoga je ovo ono što je označeno sa, Ti si bio zaklan; i iz značenja, I iskupio si nas Bogu krvlju svojom, što označava da će nas On povezati sa Božanskim, ako Ga priznajemo, i ako primamo Božansku istinu od Njega. Jer iskupiti označava osloboditi od pakla, i na taj način povesti ih k Sebi, i tako ih povezati sa Božanskim, što će se videti iz odlomaka u Reči, gde se pominje iskupiti i iskupljenje, koji će se navesti niže; a Gospodova krv označava Božansku istinu koja proističe od Njega; i pošto se čovek primanjem Božanske istine od Gospoda oslobađa od pakla i povezuje s Njim, stoga se sa, iskupio si nas Bogu krvlju svojom, tamo označava povezivanje sa Božanskim preko primanja Božanske istine od Njega.
3. Da je ovaj smisao sakriven u ovim rečima, niko ne može da vidi ko se ograničava na smisao slova, jer se u tome smislu ništa drugo ne može videti, osim da se sa, Bio si zaklan, misli na biti razapet; i sa, Iskupio si nas krvlju svojom, označava da nas je on pomirio sa Svojm Ocem preko patnje na krstu; a pošto je to smisao slova, ostalo je nepoznato do sad da u svakoj pojedinosti Reči postoji unutrašnji smisao koji je duhovan, pa su stoga od smisla slova načinili doktrinu crkve, po kojoj je suštinsko Božansko, koje se naziva Ocem, odbacilo ceo ljudski rod, i da je Gospod, patnjom na krstu, doveo do pomirenja, i da se spasavaju oni za koje posreduje. Kako neko, čiji je razum donekle prosvetljen, može a da ne vidi da je ova doktrina suprotna samom Božanskom, jer Božansko nikada ne odbacuje nijednog čoveka, jer On voli sve, i stoga želi izbavljenje sviju. Isto tako, protivno je Božanskom samom da se miri prolevanjem krvi, i da se ponovo stiče milost preko patnje na krstu koju je On podnio, i da se tako postigla milost, a ne od Njega; pa iako je to suprotno Božanskoj suštini, oni to još uvek nazivaju suštinskom verom ili verom koja opravdava, kad se u nju veruje.
4. Ko može iz prosvetljenog razuma da pretpostavlja da su svi grehovi sveta preneseni na Gospoda, i tako oduzeti od svakga koji ima veru samu, pa ipak, to je doktrina onih koji ne veruju više od smisa slova. Pa ipak, anđeli koji su kod čoveka, to ne opažaju u smislu slova, nego u skladu sa duhovnim smislom, jer su oni duhovni, pa otuda i misle duhovno, a ne prirodno. Otkupljivanjem čoveka Svojom krvlju, oni razumeju oslobađanje čoveka od pakla, i povezivanje čoveka sa Sobom kroz priznavanje Njega, i preko primanja Božanske istine od Njega. Da je ovakav slučaj, crkva može da zna; jer može da zna da se niko ne povezuje sa Božanskim preko krvi, nego preko primanja Bižanske istine, i njenim primanjivanjem u životu.
5. Gospod je izbavio čoveka tako što je na Sebe uzeo Ljudsko, i time pokorio paklove, i sve stvari doveo u red u nebesima, što se nije moglo postići drugačije nego uzimanjem Ljusdkog; jer Božansko deluje od primarnih stvari preko poslednjih /stvari/, stoga od Sebe preko onih koje su od Njega u poslednjim, koje su u Ljudskom. Ovo je delovanje Božanske moći u nebu i u svetu. (Ali o ovome vidi neke pojedinosti gore, br. 41; isto tako i delo Nebo i Pakao 315; i u Nebeskim Tajnama, br. 5897, 6239, 10335, 10548.) Gospodovo izbavljanje čoveka od pakla postignutio je time što je proslavio Svoje Ljudsko, to jest, učinio ga Božanskim, jer samo na taj način drži paklove u potčinjenosti kroz večnost; i pošto je potčinjavanje paklova i proslavljenje Njegovog Ljudskog bilo postignuto iskušenjima koja je dopustio u Svom Ljudskom, a patnja na krstu je bila poslednje iskušenje i potpuna pobeda. Sa nošenjem grehova sviju, označava se da je On je dopustio da Ga iskušavaju svi paklovi, jer svi grehovi i zla dolaze otuda, i ulaze u čoveka; stoga se nošenjem ovih označava to što je k Sebi pripustio paklove kada su ga iskušavali; a Njegovim oduzimanjem grehova, označava se da je On pokorio paklove, da se zla ne mogu više podizati iz njih kod onih koji priznaju Gospoda i koji Ga primaju, to jest, koji primaju Božansku istinu koja proizlazi od Njega u veri i u životu, i koji se tako povežu s Gospodom. Kaže se, otkupi nas krvlju svojom, što označava povezanost sa Božanskim preko priznavanja Njega, i primanja Božanske istine od Njega; i pošto se crkva zasniva na na ovome, želim da u nekoliko reči kažem kako se to povezivanje izvodi.
6. Glavna stvar je priznavati Gospoda, Njegovo Božansko u Ljudskom i Njegovu Svemoć u spasavanju ljudske rase; jer preko toga priznavanja čovek se povezuje sa Božanskim, jer nema Božanskog nigde drugo; jer ima Otac, i pošto je Otac u Njemu, i On je u Ocu, kao što Gospod i uči; zbog toga oni koji se obraćaju nekom drugom Božanskom pored Njega, ili umesto Njega, kao oni koji su navikli da se mole Ocu da im se smiluje radi Sina, ti se otkreću od Božanskog koje je u Njemu. I, pored ostalog, tada ni ne misle o Gospodovom Božanskom, nego samo o Njegovom Ljudskom, koje se ne može odvojiti, jer su Božansko i Ljudsko, ne dve osobe, nego jedna osoba povezani kao duša i telo, u skladu sa doktrinom primljenom u crkvama iz Atanasijanskog verovanja. Priznavati Božansko u Gospodovom Ljudskom, ili Božansko Ljudsko, glavna je stvar crkve, preko koje postoji povezivanje; a pošto je to primarna, to je i prva stvar crkve. Zato što je to prva stvar crkve, stoga je Gospod, dok je bio u svetu, tako često pitao one koje bi ozdravio, Vjeruješ li da mogu da to uradim, i kada bi oni odgovorili da veruju, On bi rekao, Neka vam bude po vjeri vašoj. Ovo je tako često pitao da bi oni prvo poverovali da On ima Svemoć od Svog Božanskog Ljudskog, jer bez te vere oni se ne bi mogli povezati sa Božanskim, nego bi bili odvojeni od Njega (od Božanskog).
7. Kasnije je Gospod učio kako će biti spaseni, to jest, da treba da od Njega prime Božansku istinu; a ova se prima, kada se primjenjuje, i usadi u život time što se izvršava; stoga je Gospod tako često govorio da treba da izvršavaju Njegove reči. Iz ovih su razmatranja jasne dve stvari, naime, da verovati u Gospoda i izvršavati Njegove reči, da to čini jedno, i da nikako ne smije da se odvaja: jer onaj koji ne izvršava Gospodove riječi, taj ne vjerije u Njega; niti u Njega veruje onaj koji pretpostavlja da veruje u Njega a ne izvršava Njegove reči; jer je Gospod u Svojim rečima, to jest, u Svojm istinama, pa iz toga Gospod daje veru čoveku. Iz ovih nekoliko primedbi može se znati da se povezivanje s Gospodom ostvaruje priznavanjem Gospoda i primanjem Božanske istine od Njega. To je, stoga, ono što je označeno Jagnjetom koje nas iskupljuje od Boga Svojom krvlju. Da se Jagnjetom označava Gospod kao Božansko Ljudsko, može se videti gore, br. 314. O ovoj se tajni može videti više u Nauku Novoga Jerusalima 293-297; i iz Nebeskih Tajni, br. 300-306, kao i na kraju ovoga dela gdj se posebno govori o Gospodu. Da krv označava Božnsku istinu koja proizlazi od Gospoda, i da spasenje kroz Njegovu krv označava kroz primanje Božanske istine od Njega, biće objašnjeno u sledećem članku.
8. Da otkupiti, međutim, označava izbaviti i osloboditi, a kada se govori o Gospodu, izbaviti i osloboditi od pakla, i tako povezati čoveka sa Sobom, vidi se iz sledećih odlomaka.
Kod Isaije:
Ko je ono što dolazi od Edoma, iz Vosora, koračajući u veličini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vrijedan sam spasti; jer je dan osvete u srcu mom, i dođe godina da se moji iskupe. U svakoj tuzi njihovoj bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi on ih izbavi, i podiže ih i nosi sve dane vječnosti (63:1, 4, 9).
Ovde se govori o Gospodu, i o Njegovim borbama u iskušenjima, kojima je potčinio paklove. Edomom, od kojega dolazi, označeno je Njegovo Ljudsko, kao i anđelom pred licem Njegovim, Njegova Božanska moć od koje se borio, ozanačena je koračanjem u veličini sile svoje; a bacanje u pakao onih koji su ustajali protivu Njega, i podizanjem dobrih u nebo, označava se pravdom, ovim rečima, ja sam, koji govorim pravdu i vrijedan sam spasim; jer je dan osvete u srcu mome, i dođe godina sa se moji iskupe. Njegova se Božanska ljubav, iz koje je On sve ovo činio, opisuje sa, U svakoj tuzi njihovoj bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi on ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve dana vječnosti. Otuda se vidi da se se otkupllenima i onima koji se otkupljuju, označavaju oni koje je On otkupio, i spasio od besa onih koji dolaze od pakla.
Kod istoga:
9. Ovako veli Jehova Stvoritelj tvoj, Jakove, koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvojemu; moj si (43:1).
Da se otkupljivanjem označava osloboditi od pakla, i povezati sa Sobom, tako da postanu Njegovi, očito je; jer se kaže, jer te otkupih, pozvah te po imenu; moj si, jer se ovo postiže obnovom i preporodom od Gospoda, pa se stoga kaže, Jehova Stvortelj tvoj, Jakove, i onaj koji te je sazdao, Izrailje. On se naziva Stvoriteljem jer se u Reči stvaranjem označava preporađanje, što se može vidjeti gore, br. 291. Jakov i Izrailj označavaju one koji pripadaju crkvi, i koji su u isinama od dobra.
Kod istoga:
10. Recite kćeri Sionskoj: evo, Spasitelj tvoj ide; evo, plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim. I oni će se prozvati narod svet, iskupljenici Jehovini (62:11, 12)
I ovde se govori o Gospodovom dolasku, i Njegovom podizanju nove crkve. Kći Sioska označava crkvu koja je u ljubavi prema Gospodu; Njegov se dolazak označava sa, evo, Spasitelj tvoj ide, evo, plata je njegova s njim, djelo je njegovo pred Njim; oni koji su obnovljeni i preporođeni kroz Njega, označavaju se iskupljenicima Jehovinim.
Razlog da se nazivaju otkupljenima je to što su oslobođeni kroz preporod od zala, i što se povezuju s Gospodom. Kod istoga:
11. Neće ondje biti lava, i ljuta zvijer neće oći po njemu, nego će hoditi izbavljeni. I koje iskupi Jehova, vratiće se i doći će u Sion pjevajući, i vječna će radost biti nad glavom njihovom (35:9, 10).
I ovde se govori o Gospodovom dolasku, i o spasenju onih koji dopuštaju da ih Gospod preporodi. Da kod njih neće biti obmane koja razara istinu, niti zla koje razara dobro, označeno je sa, Neće ondje bizi lava, i ljuta zvijer neće ići po njemu; da će biti izbavljeni od zala i oslobođeni od obmana, označeno je sa, hodiće izbavljeni; i vratiće se koje je Jehova izbavio. Njihova večna sreća ozančena je sa, Doći će u Sion pjevajući, i vječna će radost biti nad glavom njihovom. Sion označava crkvu. Šta označava pevanje, može se videti upravo gore, br. 326. Postoje dve reči u izvornom jeziku kojima se izražava iskupljeni; jedna označava oslobođenje od zala, a druga izbavljenje od obmana. Ta su dva izraza ovde. Otuda se kaže, hodiće izbavljeni, a koje otkupi Jehova vratiće se. Ta se dva izraza koriste i kod Osije (13:14); i kod Davida (Psalam 69:18; 107:6).
12. Da otkupiti znači izbaviti od zala, i osloboditi od obmana, kao i osloboditi i izbaviti od pakla, je stoga što sva zla i obmane izviru iz pakla; i pošto ih Gospod brani od pakla tako što ih obnavlja i preporađa, stoga je njima označena i obnova i preporod od Gospoda, tako da se obnova i preporod isto tako oznčavaju sa otkupiti ili iskupljenjem; kao u sledećim odlomcima:
Kod Davida:
13. Ustani, pomoći naša, i izbavi nas radi milosti svoje (Psalam 44:26).
Izbaviti se ovde koristi za osloboditi i obnoviti. Ponovo:
Ali će Bog izbaviti dušu moju iz ruku paklenih; jer me on prima (Psalam 49:15)
Izbaviti iz ruku (moći) pakla, znači osoboditi; primiti me, i povezati sa Sobom, ili učiniti ga Svojim, kao prodanom slugi i otkupljenom.
Kod Osije:
Iz ruku pakla iskupiću vas; iskupiću vas od smrti (13:14).
Otkupiti označava izbaviti i osloboditi osude.
Kod Davida:
Blagosiljaj, dušo moja, Jehovu, blagosiljaj sveto ime Nejgovo; koji izbavlja život tvoj od groba (Psalam 103:1-4).
Izbavljati iz groba, znači osloboditi osude, a grob označava osudu.
Ponovo:
Približi se duši mojoj, izbavi me; nasuprot neprijateljima mojim, izbavi me (Psalam 69:18).
Približiti se duši označava povezati je sa Njim; izbaviti znači osloboditi od zala; izbaviti nasuprot neprijateljima mojim, označava osloboditi od obmana, jer su obmane neprijatelji.
Ponovo:
Neka tako kažu oni koje je izbavio Jehova, koje je izbavio iz ruke neprijatelja (Psalam 107:2).
Izbavljeni od Jehove su oni koji su oslobođeni od zala; koje je izbavio iz ruke neprijatelja, to su ni koje je On oslobodio od obmana.
Kod Jeremije:
Ja sam s tobom da te čuvam i izbavljam, govori Jehova. I izbaviću te iz ruku zlijeh ljudi, i iskupiću te iz ruku nasilničkijeh (15:20, 21).
Izbaviti iz ruku nasilničkih znači osloboditi od obmana koje vrše nasilje nad dobrom ljubavi pema bližnjem; nasilnici označaaju te obmane, a isto tako i one koji su u njima.
Kod Davida:
14. Neka se nada Izrailj u Jehovu; jer je Jehova milostiv, i velik je u njega otkup. I on će otkupiti Izrailja od svijeh bezakonja njegovijeh (Psalam 130:7, 8).
Otkupljenje ovde označava oslobađanje; Izrailj, crkvu; a obnoviti one koji pripadaju crkvi, i osloboditi ih obamana, označeno je sa, On će otkupiti Izrailja od svih bezakonja njegovijeh.
Ponovo:
Bezazlenost i pravda neka me sačuva, jer se u tebe uzdam. Izbavi, Bože, Izrailja od svijeh nevolja njegovijeh (Psalam 25:21, 22).
Otkupiti Izrailja od nevolja, ovde označava osloboditi one koji pripadaju crkvi od obmana koje uzrokuju nevolje.
Kod Isaije:
Da nije kako god ruka moja okraćala, te ne mogu iskupiti, ili nema u mene snage da izbavim? (50:2).
Da otkupljivanje označava oslobađanje, očito je, jer se kaže i, Da nije kako god moja ruka okraćala, ili nema u mene snage da izbavim?
Kod Davida:
Bog će čuti glas moj; on će izbaviti moju dušu, te će biti mirna (Psalam 55:16-18).
Izbaviti ovde označava osloboditi.
Ponovo:
I ja te hvalim uz psaltir, sveče Izrailjev. Usne moje pjevaju hvalu tvoju; i duša moja, koju su izbavio (70:22, 23).
Izbaviti dušu ovde označava osloboditi od obmana; jer se dušom u Reči označava život vere, a srcem život ljubavi; stoga izbaviti dušu označava osloboditi od obmana, i dati život vere.
I opet:
Izbavi me od nasilja ljudskoga, i čuvaću zapovijesti tvoje (Psalam 119:134).
Izbaviti od nasilja ljudskog ovde označava osloboditi od obmane od zla, jer ljudsko označava duhovno osećanje istine a otuda i mudrost, a u obnutom smislu, kao ovde, požudu obmane, a otuda i bezumlje; nasilje označava obmane koje razaraju istine.
Ponovo:
U tvoje ruke predajem duh svoj; ti si me otkupio, o Jehova, Bože istiniti (Psalam 31:5).
I opet:
Zločinstvo je u rukama njihovijem, i desnica im puna mita. A ja hodim u prostoti svojoj; izbavi me, i smiluj se na me (Psalam 26:9-11).
Izbaviti ovde znači osloboditi od obmana, i obnoviti.
Tako opet:
Iskupiće od nasilja duše njihove, i skupa će biti krv njihova pred očima njegovim. Oni će dobro živeti, i doneće mu zlato iz Save (Šave); i svagda će se moliti za njega, i svaki će ga dan blagosiljati (Psalam 72:14, 15).
Ovde se govori o potrebitima, pod kojma se misli na one koji žele istine iz duhovnog osećanja. O njima se kaže, Iskupiću duše njihove od svakoga nasilja, čime se označava oslobađanje od zala i obmana koje razaraju dobra ljubavi i istine vere; njihovo primanje Božanske istine označeno je sa, Skupa će biti krv njihova pred očima njegovijem; njihova obnova opisuje se sa, Oni će dobro živjeti, i donijeće mu zlato iz Šave; i svagda će se moliti za njega, i svaki će ga dan blagosiljati. Zlato iz Šave označava dobro ljubavi prema bližnjem; moliti za njega svagda, označava da će biti neprestano odvajani od obmana i držani u istinama; a da
će ga svaki dan blagosiljati, označava da će svagda biti u dobru ljubavi prema bližnjem i veri; jer to je Božanski blagoslov, i to je moliti se za njega neprekidno.
Kod Isaije:
16. Ovako veli Jehova: za badava se prodadoste, i iskupiste se bez srebra; u Egipat siđe narod moj prije da ondje žive kao došljaci, ali im Asirci činiše silu ni za što (52:3, 4).
Pustošenje istina uz pomoć znanja, i umovanja prirodng čoveka, predmet je o kome se ovde govori; jer, U Egipat narod moj siđe da ondje žive kao došljaci, iznačava poučavanje prirodnog čoveka pomoću znanja i poznavanja istine. Egipat označava znanja a isto tako i poznavanja, ona iz smisla slova Reči; jer živeti označava biti poučavan. Asircima koji čine silu ni za šta, označava se falsifikovanje stvari prirodnog čoveka umovanjem. Asirija označava umovanje, a činiti silu ni za šta označava falsifikovanje; jer su obmane ništa, jer u njima nema istine, što je slučaj kad prirodni čovek, odvojen od duhovnog, pravi zaključke; otuda prethodno stoji, Za badava se prodadoste; i iskupiste se bez srebra (novca). Biti prodan ni za šta označava, od sebe, ili od propriuma, sebe otuđiti, i ne odreći se obmana; a ne biti iskupljen srebrom, označava da nisu mogli biti oslobođeni od obmana od zla pomoću istina; srebro (novac) označava istinu, a biti otkupljen označava biti oslobođen obmana od zla, i biti obnovljen.
Kod Zaharije:
12. I sabraću ih zajedno, jer ću ih izbaviti, i oni će se umnožiti. I rasijaću ih među narode. I dovešću ih natrag iz zemlje Egipatske, i sabraću ih iz Asirije, i dovešću ih u zemlju Galadsku i na Livan (10:8-10).
Ovde se govori o obnovi i o ponovnom ustanovljenju crkve, i o obnlovi uz pomoć istina od dobra; a sa, Sabraću ih, jer ću ih izbaviti, označava se razgonjenje obmana, i obnova kroz istine; stoga se kaže, Umnožiću ih, i rasijaću ih među narode, čime se označava umnožavanje i sejanje istine od dobra; sabrati ih iz Asirije, označava, udaljiti ih od falsifikovanja istine koje oni čine umovanjima o znanjima (kao što se može videti gore). Dovesti ih u zemlju Galadsku i na Livan, označava, u dobro crkve, koje je dobro ljubavi prema bližnjem, i u dobro i istinu vere; prvo je zemlja Galadska a drugo Livan .
Iz ovoga se vidi šta je označeno, u duhovnom smislu, Jehovom koji vodi narod iz Egipta i otkupljuje ih; kao kod Mojsija:
18. Izvešću vas ispod bremena Egipatskih; i oprostiću vas ropstva njihova, i izbaviću vas mišicom uzdignutom, i sudovima velikim (Izlazak 6:6).
Opet:
Izvedoh vas iz Egipta mišicom uzdignutom, i otkupih vas iz doma ropskoga (Zak. Ponov. 9:26-29; 13:5;15:15; 24:18).
Vodiš milošću svojom narod, koji si iskupio, vodiš krijepošću Svojom u stan svetosti svoje (Izalazak 15:13).
Kod Miheja:
I učinih te izide iz zemlje Egipatske, i otkupih te iz doma ropskoga (6:4).
U smislu slova, ovo znači da su, Božanskom silom, izvedeni iz Egipta, gde su bili postali sluge; ali u unutrašnjem ili duhovnon smislu, nije to označeno, nego da se oni koji pripadaju crkvi, a to su oni koje Gospod obnavlja uz pomoć istina i života u skladu s njima, da se izbavljaju i oslobađaju zala i obmana, jer su ovo stvari koje od čoveka prave roba; ovo je duhovni smisao tih reči, u kojem su smislu anđeli, dok je čovek u smislu slova.
19. Pod otkupom, anđeli razumeju i oslobađanje od zala, i izbavljenje od obmana, u ovim odlomcima.
Kod Mojsija:
I postaviću otkup između moga naroda i Faraonovog naroda (Izlazak 8:23).
Kod Davida;
Izbavljenje posla narodu svojemu; postavi za vas vijek zavjet svoj; ime je njegovo sveto, i valja mu se klanjati (Psalam 111:9).
Kod Mateja:
Jer kakva je korist čovjeku ako sav svjet dobije a duši svojoj naudi, ili kakav će otkup čovjek dati za dušu svoju? (16:26; Marko 8:36, 39).
20. Otkupljenje ovde označava izbavljenje od osude. Iz ovih se razmatranja vidi šta je označeno kad se kaže da je Gospod otkupio čovečanstvo, naime, da ga je On oslobodio i izbavio od pakla, i od zala i obmana koje neprestano otuda izbijaju i vode čoveka da bude osuđen, i da ga On neprekidno oslobađa i izbavlja od njih. Ovo je izbavljenje i oslobođenje izvedeno na taj način što je Gospod potčinio paklove; i što ga neprestano oslobađa i izbavljana taj način što je proslavio Svoje Ljudsko, to jest, učinio ga Božanskim, jer na taj način drži paklove u potčinjenosti; a to je, stoga, ono šo je označno Gospodovim otkupljivanjem čoveka, zbog čega se u Reči Gospod naziva Iskupiteljem; kao u sledećim odlomcima:
Kod Isaije:
Ne boj se, crviću Jakovljev, narodiću Izrailjev, ja ću ti pomagati, govori Jehova, izbavitelj tvoj, svetac Izrailjev (41:14).
I kod istoga proroka:
Ovako veli Jehova, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov, koji je vjera, radi Sveca Izrailjeva, koji te je izabrao (49:7).
Opet:
Iskupitej je naš Jehova nad vojskama; ime je njegovo, Svetac Izrailjev (47:4). Ponovo:
Ovako veli jehova, Otkupitej tvoj, Svetac Izrailjev (43:14)
Ponovo:
Neka svako tijelo zna da sam ja Jehova tvoj Spasitelj i Iskupitelj, Junak Jakovljev (60:16).
Svecem Izrailjevim i Junakom Jakovljevim, koji se u ovom odlomku naziva Iskupiteljem, označava se Gospod kao Božansko Ljudsko, a Jehovom suštinsko Božansko. Razlog da se Gospod kao Božasko Ljudsko naziva Svecem Izrailjevim, i Junakon Jakovljevim, je to što Izrailj i Jakov označavaju crkvu, stoga one koji su nanovo rođeni i obnovljeni, to jest, koje je Gospod iskupio, jer ti pripadaju crkvi, to jest, sačinjavaju Gospodovu crkvu.
Da je Gospodovo Božansko Ljudsko ono što se naziva svetim, vidi se kod Luke:
Anđeo reče Mariji: Duh će Sveti sići na tebe, i sila Svevišnjega će te osjeniti: stoga ono sveto koje će se od tebe roditi, nazvaće se Sin Božiji (1:35).
A da je Gospod kao Božanko Ljudsko nazvan Velikim i Sinom najvišega, kod istoga:.
Anđeo reče Mariji: ne boj se, Marijo, jer si našla milost u Boga. I evo zatrudnjećeš, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se sin najvišega, i carovaće u domu Jakovljevu va vijek, i carstvu njegovu ne će biti kraja (1:30-33).
Domom Jakovljevim označava se Gospodova crkva; da to nije Jevrejska nacija, vidi se.
Zato što je Gospodovo Ljudsko podjednako Božansko kao i Njegovo suštinsko Božansko, koje je na Sebe uzelo Ljudsko, stoga se i Jehova naziva Iskupiteljem u sledećim odlomcima.
Tako veli Jehova Iskupitelj, Svetac Izrailjev, Ja sam Jehova, Bog tvoj (48:17).
I opet:
Jehova nad vojskama njegovo je ime; a tvoj je Izbavitelj Svetac Izrailjev; Bog sve zemlja zvaće se (54:5).
Kod Davida:
O Jehova, stijeno moja, i Izbavitelju moj! (Psalam 19:14).
Kod Jeremije:
Izbavitelj je tvoj silan; Jehova nad vojskama ime je njegovo (50:34).
Kod Isaije:
Ti, Jehova, otac si naš, Izbavitelj naš ime je tvoje u vijeke vijekova (63:16).
Iz ovih se sada razmatranja vidi kako treba razumeti ono što je Gospod rekao:
Sin čovječiji dođe da da dušu svoju u otkup za mnoge (Matej 20:28; Marko 10:45).
To jest, da bi bili oslobođeni i izbavljeni od pakla; jer je patnja na krstu bila poslednja borba i puna pobeda, kojom je potčinio paklove, i proslavio Svoje Ljudsko. (Kao što se može videti u Nauku Novoga Jerusalima, br. 293. 297, 1:300-306).
